Konvencije za imenovanja u Javi su pravila koja treba slediti prilikom odlučivanja koje ime dati identifikatorima kao što su klasa, paket, promenljiva, konstanta, metoda itd. Sve klase, interfejsi, paketi, metode i atributi u programskom jeziku Java se imenuju u skladu s tom konvencijom.
Prednosti konvencije o imenovanjima u Javi: Koristeći standardne konvencije o imenovanjima u Javi, kod postaje lakši za čitanje kako za onoga ko ga je pisao, tako i za druge programere. Čitljivost Java programa je veoma važna. Ona znači da je potrebno
manje vremena da se shvati šta kod radi.
| Ime |
Konvencija |
| Ime klase |
Treba početi velikim slovom i biti imenica npr. String, Color, Button, System, Thread itd. |
| Ime interfejsa |
Treba početi velikim slovom i biti pridev npr. Runnable, Remote, ActionListener itd. |
| Ime metode |
Treba početi malim slovom i biti glagol npr. actionPerformed(), main(), print(), println() itd. |
| Ime promenljive |
Treba početi malim slovom npr. firstName, orderNumber itd. |
| Ime paketa |
Treba biti ispisano malim slovima npr. java, lang, sql, util itd. |
| Ime konstante |
Treba biti ispisano velikim slovima napr. RED, YELLOW, MAX_PRIORITY itd. |
CamelCase u konvencijama o imenovanjima u Javi Java sledi tzv. camelcase sintaksu za imenovanje klase, interfejsa, metode i promenljive. Ako je ime kombinovano od dve reči, druga reč će uvek početi velikim slovom npr. actionPerformed(), firstName, ActionEvent, ActionListener itd.
